Skip to content

Recept za inovacionu ekonomiju u Srbiji: STEM+IT

October 20, 2016

Investitori rizičnog kapitala polako skupljaju hrabrosti i ulaze u Srbiju. Početkom godine su posredstvom SC Ventures iz ENIF fonda stigle prve investicije od više stotina hiljada evra. Onda je Foundcenter Investment osnovao kancelariju u Beogradu i počeli sa bezmalo milionskim ugovorima. Čekamo u decembru Belgrade Venture Forum sa novim investicijama. Nije loše. Pre samo godinu, u Srbiju ovakvi investitori nisu zalazili i sve vesti o ulaganjima u startape su bile pojedinačne. „Pitching“ se uglavnom odvijao negde drugde. Sada je situacija osetno drugačija. Ima sve više događaja na kojima startaperi mogu da predstave svoje ideje i dobiju grant, stručnu podršku ili ponudu za investiciju. To je jako dobro. Ne samo zato što konačno neko hoće da investira, nego što među njima postoji konkurencija pa i ulaganja više nisu tako mala.

Međutim, kada obratimo pažnju na to kako nas drugi vide, slika našeg inovacionog ekosistema ne izgleda nimalo dobro. Nimalo. Pre tri nedelje je World Economic Forum objavio The Global Competitiveness Report 2016-2017. Po konkurentnosti smo, piše u izveštaju, ukupno 90. od 138 zemalja. Od dvanaest stubova konkurentnosti najlošije smo ocenjeni upravo za Inovativnost. Tu smo tek na 108. mestu, a kad pogledamo podkategorije tog dvanaestog stuba, vidimo da su nas po kapacitetu za inovacije rangirali čak na 130. poziciju. Kako je to moguće? Ovo je, zapravo, ocena inovativnosti naše ekonomije, a ne ljudi koji ovde žive. Izgleda kao da su to dva sveta.

Par dana posle objavljivanja WEF izveštaja, organizacija za podsticanje IT preduzetništva Startit uz pomoć brojnih prijatelja organizovala je spektakularan skup pod nazivom „Znam da možemo“. U prepunom Domu sindikata ovacijama su ispraćani prikazi desetak naših izuzetno uspešnih inovativnih kompanija poput Seven Bridges ili Nordeus. Ljudi koji su ih napravili sada su idoli novih generacija IT preduzetnika. Ono što je posebno važno, značajan broj prikazanih projekata nisu čist IT. Dodatu vrednost tim projektima daju ekspertize u molekularnoj biologiji, medicini, veštačkoj inteligenciji itd.

Tokom iste te nedelje nemački investitori okupljeni u investicioni fond Foundcenter Investment puna tri dana su u sali Kinoteke pažljivo slušali predstavljanje 42 startap projekta iz regiona. Namera im je bila da nekolicini najboljih ponude ukupno milion evra investicija za dalji razvoj. Međutim, bili su prilično iznenađeni potencijalom i kvalitetom predstavljenih projekata te su izašli sa ponudom od skoro tri miliona evra za učešće u šest startapova. Interesantno, opet je neka nauka dala dodatu vrednost. Od šest odabranih startapova dva se tiču medicinske tehnologije, jedan 3D štampe a jedan pametnijeg korišćenja prirodnih resursa.

Nema dileme da li će isti investitori i sledeće godine doći da odaberu najbolje. Svidelo im se. Pitanje je samo da li će doći i godinu dana posle toga. Razlog zbog kog investitori rizičnog kapitala tako retko dolaze u ove krajeve i dalje postoji – nedovoljna produkcija pažnje vrednih startapova kao posledica razuđene i manjkave inovacione infrastrukture. Nije dobro da opet predstavljamo iste ideje, a nisam siguran koliko ćemo novih u međuvremenu moći da odgajimo. Nama su potrebna gnezda gde će dobre ideje uz mnogo truda i pažnje moći da izrastu u startapove sposobne da sebi potraže ozbiljne investitore. Kad je samo IT u pitanju, tih gnezda – Startit je najbolji primer – sve je više, ali kada tražimo inovacije u oblasti gde nam je realno potencijal najveći, STEM+IT, sem hvale vrednog primera Biznis inkubatora tehničkih fakulteta, takvih mesta kod nas nema. Iskustvo ekonomija baziranih na inovacijama pokazuje da postoji samo jedno pravo mesto gde naučno-tehnološki startapovi mogu da se uzgajaju – to su inkubatori pod okriljem univerziteta. Ako želimo da ovaj talas investicija potraje i da ga pametno iskoristimo, moramo da pravimo startap inkubatore i to odmah.

Projekat Competitiveness & Jobs koji Republika Srbija u naredne tri godine treba da realizuje uz pomoć Svetske banke upravo to predviđa: da razvijemo sistem podsticaja, procedure i finansijske usluge za nastanak i razvoj većeg broja naučno-tehnoloških startap kompanija. Sad je pravi trenutak da to iskoristimo. Država i Banka to ne mogu sami. Univerziteti moraju odmah da se razbude. Nije u pitanju njihova pozicija nego budućnost svih nas.

(originalno objavljeno na Linkedin blogu: https://t.co/FVVnU75d8I)

Danas crtamo tatu

March 14, 2014

image

Ovo crno preko nosa su naočare koje su mi spale. Za kandže na nogama još nisam dobio objašnjenje.

Zar je bitno čemu služi, lepo je

October 16, 2013

Novinari često čine medveđu uslugu nauci insistirajući da dobiju odgovor na pitanje koje zapravo i nije naučno — Čemu to služi? Nema sumnje da ima mnogo čitalaca koje prvenstveno to zanima: da li će otkriće omogućiti brži transfer podatka, da li će možda dovesti do vakcine protiv AIDS-a ili čak rešenja sveske energetske krize. Naučnicima to nije posebno bitno i sigurno bi više voleli da balast (najčešće) fingiranih primena ne opterećuje naslov i antrfilee. Oni se uglavnom ne pitaju čemu će da služi to što istražuju već rade iz ljudske i profesionalne radoznalosti. Njima je samo otkrivanje važnije nego samo otkriće. To sa primenama su ih urednici naterali da napišu. Ovo poslednje važi i za novinare.

Jedan skorašnji TED demonstrira kako se može pričati o nauci, a da ne upadnemo u zamku odgovaranja na ono nenaučno pitanje. Adam Spencer je pričao o tome kako se zaljubio u džinovske proste brojeve. Odlična priča! Na kraju ovog krajnje ubedljivog izlaganja nema odgovora čemu to služi. I ne treba nam. Ko će da primenjuje treba da sluša neka druga izlaganja. Ovde se demonstrira kako se prenosi žar radoznalosti i neutaživa želja za otkrićima. Tako se prenosi strast!

Treba imati razumevanja i za novinare i za naučnike. Prvi moraju “oduševljeno” da pišu o mogućim primenama jer bez toga njihove tekstove niko neće ni čitati. Ovi drugi moraju da pišu o primenama ako misle da produže svoju ličnu egzistenciju i karijeru u nauci. Za larpurlartiste na trapezu tu nema mnogo mesta. Zato treba uživati u retkim majstorijama naučnika kojima je to stanje duha, a ne profesija.

Mizantrop po sili zakona

July 15, 2013

U naletu čovekoljublja uplatih danas 200 dinara za decu iz siromašnih porodica na šalteru Credit Agricole banke u Beogradu. Znam da nije mnogo, ali nije mi ni prvi put niti poslednji. Danas sam, međutim, slučajno pogledao i video koliko me to zadovoljstvo zapravo košta — 260 dinara! Banka na crkavicu od 200 dinara uzima čak 60! Koga ja to ovde pomažem: siromašnu decu ili nezajažljive bankare?

Image

Nije problem “mojih” 60 dinara, naravno, već 60 dinara svakoga od nas. Izračunajte sami! Većina nas kod ovakvih akcija Crvenog krsta, pretpostavljam, uplaćuje po 100-200 dinara. Da li to znači da su banke “dobre” po 30% kod svake ovakve akcije?! Sjajno! Šta nam ostaje sem da biramo ulogu između jedine dve preostale: mizantrop ili ovca. Nije baš neki izbor. Zašto, ljudi? Jel ovo normalno bilo gde drugde sem u Srbiji?

Šarena jaja i zec na Mesecu

May 3, 2013
Jeste li se nekad upitali kakve veze imaju čokoladni zečevi i šarena jaja sa vaskrslim prorokom iz hrišćanske mitologije? Pa i nemaju baš mnogo. Tradicija praznika koji se kod nas zove Uskrs mnogo je starija od hrišćanstva. Zapravo, Uskrs je predivna mešavina tradicija gde svako, bez obzira na konfesiju ili odsustvo iste, ima priliku da izabere ono što mu godi. Ja, eto, jesam.
Uskrs je originalno praznik posvećen proleću. Ili možda Mesecu? Svejedno, ljudi u severnoj Africi ili, na primer Mesopotamiji, davno su šarali jaja negde u ono doba godine kad priroda ozeleni i pojave se prvi jagnjići. Pravo vreme za svetkovinu posvećenu prirodi koja se budi iz zimske letargije. Jaje kao simbol je logičan izbor jer u mnogim kulturama predstavlja simbol rađanja novog života. “Paganski” zeka, čiju suletu vidimo na Mesecu, predstavlja simbol plodnosti. Njega su Mesopotamci iskombinovali sa šarenim jajima u istom obredu i tako…

crtež preuzet sa Philosophy of Science Portal
Uskrs uvek “pada” prve nedelje posle prvog punog meseca posle prolećne ravnodnevnice. Jednostavno, zar ne? Naravno, ova ravnodnevnica nije određena jednoznačno. Ne važi se ona astronomska nego kalendarska. Ako pri tome izaberete julijanski kalendar kao merodavan, praznik prirode koja oživljava i pupi može toliko da otklizi od trenutka kad Sunce pređe na severnu polusferu da za Uskrs ljudi padaju u nesvest od vrućine. Dešava se, naročito kod nas.
Pošto pun mesec, kao iskonski merilac zemaljskog vremena, na taj način određuje početak pravog proleća, imamo još jedan kuriozitet vezan za ovaj praznik — Uskrs je jedini praznik na koji ne može da se dogodi pomračenje Sunca! Ne bi trebalo ni Meseca, ali… Tih vremenskih zona baš ima raznih.
Izabarite svoju tradiciju i spremite ražanj dok je zec još na Mesecu! Srećan praznik i prijatno!

“Najbolje pitanje iz verovatnoće, ikada?”

April 24, 2013

Ona prava, najbolja pitanja ne služe tome da proverimo da li neko tamo zna ispravan odgovor već da isprovociraju razmišljanje. Znate kako se kaže — Nema boljeg učitelja od dobrog problema! E, to je neprocenjivo. Jednom ću, obećavam, napisati blog o tome šta su dobra pitanja, ali pre toga da rešite jedan zadatak. Ja sam ga rešavao danima.

Ovo pitanje je pre godinu-dve na Web okačio Raymond Johnson i izazvalo je pravu lavinu pogrešnih odgovora i ne-baš-domišljenih komentara. Svejedno, ovaj  brain teaser je fino osveženje za vijuge mnogih od nas i prilika da naučimo nešto od sebe samih pošto drugih autoriteta nema. Savršeno!

I? Koji je ispravan odgovor? 😉

Najopasnija religija na svetu i društvene mreže

March 14, 2013

Države koje svoj identitet grade na religijskom jednoumlju lakše podnose pripadnike druge religije nego nereligiozne ili ateiste. Ove druge je teško kontrolisati jer uglavnom praktikuju kritičko razmišljanje i postavljanje nezgodnih pitanja. Zbog toga su opasni za bilo koji sistem koji nije na vreme raščistio sa odnosom crkve i države. Jedna od mera protiv ovih što talasaju je donošenje zakona o zabrani “klevetanja religije”, blasfemiji ili nečem takvom. Ovo je posebno aktuelno danas kada svi ti bogohulnici imaju svoje naloge na Tviteru i Fejsbuku.

Nedavno u UN je na ovu temu predstavljen izveštaj Međunarodne humanističke i etičke unije (IHEU) “Freedom of Thought 2012: A Global Report on Discrimination Against Humanists, Atheists and the Nonreligious”. Ukratko, izveštaj navodi brojne primere gde se ateisti širom sveta suočavaju sa diskriminacijom, uskraćivanjem prava na državljanstvo, obrazovanje i medicinsku negu, pa čak i doživotnim zatvorskim kaznama. (Srećom, egzekucije nisu zabeležene u skorije vreme.) U izveštaju se navodi da u nekoliko islamskih zemalja formalno i dalje postoji smrtna kazna za ateiste ili one koji se odreknu vere svojih roditelja. Objavljivanje ateističkih stavova je strogo zabranjeno npr. u Bangladešu, Egiptu i Indoneziji. U mnogim zemljama se od građana zahteva da se izjasne kao pripadnici jedne od priznatih religija ukoliko misle da ostvare svoja “građanska” prava.

Ovim dokumentom Međunarodna humanistička i etička unija nastoji da prikaže koliko se širom “civilizovanog” sveta u skladu sa zakonom progone i diskriminišu ljudi koji se drznu da ne prihvate pripadnost dominantnoj veroispovesti ili o njoj govore kritički. Na taj način IHEU pokušava da se suprotstavi nastojanju velikog broja muslimanskih zemalja da posredstvom UN uvedu svetsku zabranu klevetanja religije, posebno uperenu protiv onog što nazivaju “islamofobija”.

Da priča o diskriminaciji i progonu onih koji o teleološkim i sličnim pitanjima misle drugačije nije samo muslimanska, potvrđuju i primeri sa Zapada. U super-demokratskoj Švajcarskoj je, na primer, otpušten nastavnik koji se drznuo da skloni raspeće iz učionioce u kojoj radi. U najmanje sedam američkih saveznih država, na primer, zakon ne dozvoljava onima koji se izjasne kao ateisti da rade u javnim službama dok u jednoj (Arkanzas) čak postoji zakon koji ateistima onemogućava da budu svedoci na sudu. Žena je u Poljskoj kažnjena što je bibliju nazvala zbirkom neverovatnih priča, itd.

Ako išta može da ujedini velike svetske religije, onda je to netrpeljivost prema ateistima. To je u jednom intervjuu 2010. godine dobro obrazložio tadašnji italijanski ministar inostranih poslova rekavši da bi muslimani, Jevreji i hrišćani trebalo da se ujedine u borbi protiv ateizma kao pretnje čovečanstvu.

Ako je već tako, možda bi ateisti trebalo da oforme sopstvenu crkvu i izbore se za ravnopravnost sa religijama koje se baziraju na verovanju u više od nula bogova. Poslednjih nedelja se u Londonu dešava nešto takvo. Dvoje dokonih glumaca su krenuli da prave nedeljne propovedi za ateiste. Ispostavilo se da je interesovanje toliko da su već posle dva meseca dobili 200+ pisama sa zahtevom za osnivanje podružnica širom sveta. Jeste da su “crkvu” osnovali komičari, ali efekti mogu da budu vrlo ozbiljni. Čuvajte se trolova!

What happens at an atheist church?

U izveštaju IHEU posebno je naglašen veći broj hapšenja i optužbi zbog “bogohuljenja” na društvenim mrežama u prethodnoj godini. Reč bogohuljenje je s razlogom pod znacima navoda. Pre će biti da je u pitanju zamaskirani verbalni delikt. Jedan od optuženih prošle godine je i Fazil Sej, poznati turski pijanista i kulturni ambasador. Njegovi kritički tvitovi uglavnom su upereni ka Erdoganu, aktuelnom premijeru Turske. Međutim, poziv iz suda mu je stigao zbog tvita u kom insinuira da neko od vernika na svom stolu možda ima rakiju!

Kada govorimo o zakonu o blasfemiji, treba imati u vidu da jedan takav zakon sudskoj vlasti uvek ostavlja preveliku slobodu da tumači šta blasfemija jeste, a šta nije. Takav zakon nikad nije uperen samo protiv ateista već protiv bilo koga ko pokuša sam zakon da tumači drugačije. Mat Čeri, urednik izveštaja IHEU, navodi primer novinara koji je uhapšen u Tunisu samo zato što se usudio da kritikuje predloženi zakon o blasfemiji. Tu više nema demokratije i jednostavnog povratka na staro. Svaki pokušaj ukidanja i promene takvog zakona vrlo lako se tumači kao napad na religiju i sistem koji ona podupire.

Pojavom društvenih mreža trg na kom uzvikujemo parole postao je veći, auditorijum širi, a rep izgovorenih reči mnogo duži. Zbog toga su provokativne i skeptičke izjave opasnije za sistem nego što su ikad bile. Ipak, korist koju sistem iz društvenih mreža izvlači još je veća od trenutne opasnosti. Indikativno je da totalitarni režimi poslednjih godina čak ni u kriznim trenucima nisu isključivali internet. Lakše je boriti se protiv neprijatelja ako se na daleko čuje. Još ako imaš zakon koji sve od malenog GIF-a do gigantskog AVI-a može da protumači kao govor mržnje i nepoštovanje verskih ubeđenja, sve poluge vlasti su tvoje. Nije još kasno za 1984.

%d bloggers like this: