Skip to content

Najopasnija religija na svetu i društvene mreže

March 14, 2013

Države koje svoj identitet grade na religijskom jednoumlju lakše podnose pripadnike druge religije nego nereligiozne ili ateiste. Ove druge je teško kontrolisati jer uglavnom praktikuju kritičko razmišljanje i postavljanje nezgodnih pitanja. Zbog toga su opasni za bilo koji sistem koji nije na vreme raščistio sa odnosom crkve i države. Jedna od mera protiv ovih što talasaju je donošenje zakona o zabrani “klevetanja religije”, blasfemiji ili nečem takvom. Ovo je posebno aktuelno danas kada svi ti bogohulnici imaju svoje naloge na Tviteru i Fejsbuku.

Nedavno u UN je na ovu temu predstavljen izveštaj Međunarodne humanističke i etičke unije (IHEU) “Freedom of Thought 2012: A Global Report on Discrimination Against Humanists, Atheists and the Nonreligious”. Ukratko, izveštaj navodi brojne primere gde se ateisti širom sveta suočavaju sa diskriminacijom, uskraćivanjem prava na državljanstvo, obrazovanje i medicinsku negu, pa čak i doživotnim zatvorskim kaznama. (Srećom, egzekucije nisu zabeležene u skorije vreme.) U izveštaju se navodi da u nekoliko islamskih zemalja formalno i dalje postoji smrtna kazna za ateiste ili one koji se odreknu vere svojih roditelja. Objavljivanje ateističkih stavova je strogo zabranjeno npr. u Bangladešu, Egiptu i Indoneziji. U mnogim zemljama se od građana zahteva da se izjasne kao pripadnici jedne od priznatih religija ukoliko misle da ostvare svoja “građanska” prava.

Ovim dokumentom Međunarodna humanistička i etička unija nastoji da prikaže koliko se širom “civilizovanog” sveta u skladu sa zakonom progone i diskriminišu ljudi koji se drznu da ne prihvate pripadnost dominantnoj veroispovesti ili o njoj govore kritički. Na taj način IHEU pokušava da se suprotstavi nastojanju velikog broja muslimanskih zemalja da posredstvom UN uvedu svetsku zabranu klevetanja religije, posebno uperenu protiv onog što nazivaju “islamofobija”.

Da priča o diskriminaciji i progonu onih koji o teleološkim i sličnim pitanjima misle drugačije nije samo muslimanska, potvrđuju i primeri sa Zapada. U super-demokratskoj Švajcarskoj je, na primer, otpušten nastavnik koji se drznuo da skloni raspeće iz učionioce u kojoj radi. U najmanje sedam američkih saveznih država, na primer, zakon ne dozvoljava onima koji se izjasne kao ateisti da rade u javnim službama dok u jednoj (Arkanzas) čak postoji zakon koji ateistima onemogućava da budu svedoci na sudu. Žena je u Poljskoj kažnjena što je bibliju nazvala zbirkom neverovatnih priča, itd.

Ako išta može da ujedini velike svetske religije, onda je to netrpeljivost prema ateistima. To je u jednom intervjuu 2010. godine dobro obrazložio tadašnji italijanski ministar inostranih poslova rekavši da bi muslimani, Jevreji i hrišćani trebalo da se ujedine u borbi protiv ateizma kao pretnje čovečanstvu.

Ako je već tako, možda bi ateisti trebalo da oforme sopstvenu crkvu i izbore se za ravnopravnost sa religijama koje se baziraju na verovanju u više od nula bogova. Poslednjih nedelja se u Londonu dešava nešto takvo. Dvoje dokonih glumaca su krenuli da prave nedeljne propovedi za ateiste. Ispostavilo se da je interesovanje toliko da su već posle dva meseca dobili 200+ pisama sa zahtevom za osnivanje podružnica širom sveta. Jeste da su “crkvu” osnovali komičari, ali efekti mogu da budu vrlo ozbiljni. Čuvajte se trolova!

What happens at an atheist church?

U izveštaju IHEU posebno je naglašen veći broj hapšenja i optužbi zbog “bogohuljenja” na društvenim mrežama u prethodnoj godini. Reč bogohuljenje je s razlogom pod znacima navoda. Pre će biti da je u pitanju zamaskirani verbalni delikt. Jedan od optuženih prošle godine je i Fazil Sej, poznati turski pijanista i kulturni ambasador. Njegovi kritički tvitovi uglavnom su upereni ka Erdoganu, aktuelnom premijeru Turske. Međutim, poziv iz suda mu je stigao zbog tvita u kom insinuira da neko od vernika na svom stolu možda ima rakiju!

Kada govorimo o zakonu o blasfemiji, treba imati u vidu da jedan takav zakon sudskoj vlasti uvek ostavlja preveliku slobodu da tumači šta blasfemija jeste, a šta nije. Takav zakon nikad nije uperen samo protiv ateista već protiv bilo koga ko pokuša sam zakon da tumači drugačije. Mat Čeri, urednik izveštaja IHEU, navodi primer novinara koji je uhapšen u Tunisu samo zato što se usudio da kritikuje predloženi zakon o blasfemiji. Tu više nema demokratije i jednostavnog povratka na staro. Svaki pokušaj ukidanja i promene takvog zakona vrlo lako se tumači kao napad na religiju i sistem koji ona podupire.

Pojavom društvenih mreža trg na kom uzvikujemo parole postao je veći, auditorijum širi, a rep izgovorenih reči mnogo duži. Zbog toga su provokativne i skeptičke izjave opasnije za sistem nego što su ikad bile. Ipak, korist koju sistem iz društvenih mreža izvlači još je veća od trenutne opasnosti. Indikativno je da totalitarni režimi poslednjih godina čak ni u kriznim trenucima nisu isključivali internet. Lakše je boriti se protiv neprijatelja ako se na daleko čuje. Još ako imaš zakon koji sve od malenog GIF-a do gigantskog AVI-a može da protumači kao govor mržnje i nepoštovanje verskih ubeđenja, sve poluge vlasti su tvoje. Nije još kasno za 1984.

Advertisements
2 Comments
  1. March 20, 2013 3:39 pm

    Poslednih godina sam zbunjena izjasnjavanjem mnogih ljudi da su agnostici ili ateisti. Pitam se da li je to mozda protest nekim od najvisih crkvenih velikodostojnika koji se voze skupim dzipovima i premor od trodnevnog slavljenja slave, sto je naglo pocelo da se praktikuje 90tih godina. Do tada mnogi nisu ni ulazili u crkvu. Nije bilo moderno a samo moderno i pozeljno ponasanje je masovno prihvaceno i kod nas uvek preforsirano. Sa druge strane, ti ateisti ili agnostici, postiju Bozje zapovesti vise od vernika. Na primer, ne kradu, ne lazu, vredni su i postizu fantasticne rezultate. Jednom recju, ljudi za primer (Ok trima recima). Sa druge strane, vernici ne postuju zapovesti. Sedela sam u autobusu i cula razgovor coveka i zene koji su stajali iznad mog sedista. Zena je savetovala coveka kako pri pokretanju privatnog biznisa da “prevari” drzavu. Autobus je stao ispred Hrama. Zacutali su i poceli da se krste sve dok nije krenuo sa stanice.
    I kako ja sada da tumacim taj ateizam u porastu i to klanjanje do zemlje Bogu dok svesno cinis greh? Ne razumem.
    Dobro je sto si pokrenuo temu. Mislim da je daleko kompleksinija nego sto u prvi mah izgleda.

  2. April 28, 2014 3:15 pm

    Bravo. Super je tekst.

Comments are closed.

%d bloggers like this: