Komentar koji se negde zaturio

Pred vama je komentar koji je trebalo da se pojavi u medijima početkom prošle nedelje. Bar je tako bilo dogovoreno sa novinarom koji je tražio izjavu. Onda se toj ideji nešto isprečilo na putu. Nisam baš iznenađen. U međuvremenu je zakon (o udžbenicima) usvojen bez ikakvih problema. Svejedno, ostaviću ja taj komentar ovde. Neka ga.

Ovaj predlog zakona je direktna posledica nekontrolisanog upliva velikih izdavača u tržište udžbenika. Nema ovo veze sa udžbenicima, njihovom dostupnošću i kvalitetom, ima veze samo sa izdavačima i garancijama da će dobiti svoj deo kolača. Pogledajte, uostalom, koliko puta se u tekstu predloga pominju učenici, a koliko puta izdavači. Lako se da prebrojati: 96 prema 211. Recite mi onda, zbog kog se donosi ovaj zakon?
To što javnost neće imati uvid u izbor ocenjivača će svakako biti veliki korak unazad. Odustajanjem od transparentnosti liste onih koji odlučuju o tome koji udžbenik može a koji ne može da se koristi u školi, ne samo da otvaramo vrata korupciji nego je dočekujemo raširenih ruku. Mora li baš tako? U predlogu zakona, nažalost, nema ni minimalnih kriterijuma za izbor ocenjivača. Nije to dobro.

Posebno je sporno odvajanje Centra za izdavanje niskotiražnih udžbenika od Zavoda za udžbenike. Tako će se sa leđa Zavoda skinuti obaveza da radi upravo ono zbog čega je i osnovan — da radi ono što je u interesu učenika, a ne donosi profit. Eto odlične prilike da kroz izglednu privatizaciju Zavoda u skoroj budućnosti neko od privatnih izdavača dobije dugo priželjkivanu distributivnu mrežu i infrastrukturu Zavoda. Želim da verujem da se to neće dogoditi, ali sam skeptičan. Nadam se da će poslanici razmisliti malo o tome u čijem je interesu da se usvoji ovakav predlog zakona.